"Britanci ozbiljno shvataju ovaj žanr koji je kulturno značajan za ceo svet" Nikola Popević o krimi-seriji "Ubistva u Midsomeru" i njenim zanimljivostima
Dodajte Kurir u vaš Google izborOd ponedeljka, 21. septembra, ponedeljkom, utorkom i sredom na RTS 2 ići će poznata britanska krimi-serija "Ubistva u Midsomeru". Ovo je veoma dugovečna serija, započeta još 1997. godine, i snima se i dan-danas u produkciji ITV, poznatog britanskog TV emitera, nastalog 1955. godine kao konkurencija BBC.
Britanci imaju dugu tradiciju kriminalističkih TV serija, nadovezanu na još dužu tradiciju pisaca kriminalističkih romana. Autori poput Agate Kristi i Artura Konana Dojla danas su poznati kao klasici, a njihovi junaci, Dojlov Šerlok Holms i Agatini inspektor Poaro i gospođica Marpl, ekranizovani su mnogo puta, i to veoma uspešno. Kvalitet ovih dela, kako serijskih, tako i filmskih, govori o tome koliko Britanci ozbiljno shvataju ovaj literarni žanr i koliko je taj segment kulturno značajan, slobodno se može reći, za ceo svet.
Glumac Dejvid Suše postao je neraskidivo vezan za lik inspektora Poaroa, dok je Džeremi Bret dao ulogu života kao Šerlok Holms. Tradicija uspešnih pisaca krimi-romana nastavljena je i kasnije sa Val Makdermid ili Karolajn Grejam. Upravo je Grejamova stvorila književni lik koji će biti ekranizovan u "Ubistvima u Midsomeru" - inspektora Toma Barnabija.
Ekranizovani romani Karolajn Grejam postali su toliko popularni da je serija nastavljena i nakon što su gledaoci pogledali prvobitnih pet naslova, napisanih do 1997. godine. U prvih trinaest sezona glavnu ulogu Toma Barnabija tumačio je Džon Netls. Kako je počeo da ulazi u ozbiljne godine, a popularnost serije nije jenjavala, doneta je odluka da glavni lik bude promenjen, te je umesto Toma došao Džon Barnabi, njegov mlađi rođak, pa ulogu sada nosi glumac Nil Dadžon.
Ono što je zanimljivo u vezi sa serijom jeste to da su sva mesta izmišljena, iako izgledaju toliko realno, toliko britanski, da postoji česta zabluda da okrug Midsomer stvarno postoji. Dobri poznavaoci britanske geografije možda će zaključiti da se u tom, da ga tako nazovem, paralelnom televizijskom univerzumu, Midsomer nalazi negde oko Berkšira i Hempšira. Glavni grad Koston ima policijsku službu koja pokriva okrug sa naizgled tihim i koloritnim selima, gde ispod fasade mira i komšija koji se dobro poznaju često tinjaju zavade, ljubomora i druge mračne tajne, što često za rezultat ima ubistva, koja policajci potom istražuju.
Mirna mesta kao sa starih slika bude osećaj nostalgije čak i tamo (poput Srbije) gde zbog geografije i društvenih prilika sela izgledaju prilično drugačije. Ova nostalgična crta bila je vrlo značajna za popularnost "Ubistava u Midsomeru". Serija, pogotovo njene prve epizode, danas mogu izgledati kao da su na granici arhaičnog, ali likovi i njihova često zla motivacija nešto su poput najave nekih novih, nesigurnijih vremena.
Serija je dugo zadržala taj svoj starinski šmek do te mere da se 2011. godine poteglo pitanje zašto u seriji skoro da nema likova koji nisu beli. Kad se malo pogleda, politička nekorektnost je vrcala i ranije, pogotovo u liku pomoćnika Toma Barnabija - mladog narednika Gavina Troja. Ruku na srce, i u ranim epizodama pojavljuju se gej likovi. Ono što je producent Brajan Tru-Mej izjavio izazvalo je burne reakcije i kontroverze. Njegovo objašnjenje za neangažovanje glumaca koji nisu belci bilo je da je želeo da "učini seriju što više engleskom" i da je ona jedna od poslednjih bastiona toga. ITV se očigledno nije složio s Tru-Mejom, te je on zamenjen.
Atipično za televizijske serije ovog tipa, ali epizode "Ubistava u Midsomeru" traju stotinak minuta, dakle kao dugometražni film. Slučajevi i istrage su komplikovane, a ubistva su (opet atipično) često brutalna za seriju koja slovi za porodičnu. Ali i to joj daje specifičnu draž, a pored sadašnje 144 epizode, najavljene su još dve sezone.